Михајло Ћулум

16 Мај 2013 By In WWW

Разредни смркнуто улази у учионицу као да је управо примио неку лошу вест, али лице му се мало разведри када примети да су сви ученици на броју. Седа озбиљно за катедру и уписује час. Ђаци причају тихо, али жагор постаје гласнији па се разредни брзо диже са столице и, упирући прстом у неког, виче: „Седи лепо!”, „Подигни ту торбу са пода!” и повремено „Тишина!” . Час почиње извештајем  председника о догађајима из претходне недеље. Сада долази ред на резредног да мирно слуша док ученици гласно препричавају главне неправде, згоде, занемаривања и хвале се оценама. Ту се, дакле, говори о оценама и случајно и намерно пропуштеним часовима. Када се брдо гласова стопи у једну велику буку, разредни устаје и труди се да утиша гомилу. Затим се враћа за сто и очајно хвата главу, а глас му подрхтава док виче на ученике који су били одсутни на извесним часовима.

„Па шта ти мислиш, шта је Прва гимназија?!“

„Знам, разредни, али...“ покушава да се правда ученица.

„Не може ово више овако! Докле да понављам?! Нема бежања са часова!“

„Али нисам побегла, разредни! Хтели смо да уђемо на час, али професорка се одједном стварила испред нас и залупила нам врата испред носа!“ Ученица пада у ватру објашњавајући изостанак, а околни ученици климају главама, добацујући разредном погледе одобравања.

Разредни, не знајући шта да каже, ћути и посматра тачку на поду. Затим, мало се тргнувши, опет подвикне: „Седи лепо!“

Устаје, направи неколико корака до карте, мало је поправи, а онда се опет окреће разреду и, сваког простреливши погледом, почиње да се љути.

„Па докле ћете више овако?! Па и ови зидови ће пре научити! Човеку кажеш једном, а магарцу...“ остави реченицу да значајно виси у ваздуху. Опет гледа сваког понаособ као да се обраћа само њему и наставља: „Шта вам значе та закашњења? Какво је то поштовање разредног старешине? Па ви сте добра и паметна деца, зашто радите против себе?“ Ученици из првих клупа пажљиво слушају, али позади се већ чује понеки кикот. Ипак, сви саслушају до краја, а онда почиње граја. Неко је добио реч и управо је хтео да пита у колико се рата плаћа екскурзија када га неко прекида, питајући које су му оцене из српског, а трећи се наглас хвали тројком из физике.

Разредни подвикне једном – граја још јача, други пут – привукао је пажњу ученика из првих клупа, трећи пут – тишина. Разредни почиње не обазирући се на постављена питања.

„Дајте, децо, запните сада! Остало је још три недеље и четири дана до краја школске године, потрудите се да је завршите као људи, да срећни одемо на одмор!“ Чим је завршио, опет ученици испаљују питања. А разредни, шта друго, одговара, повремено застајући не би ли опоменуо за тишину или неког да се окрене.

На крају часа стижу и лепе вести: тај и тај поправио је ту и ту оцену, онога су похвалили, овај је рекао нешто смешно на часу па се смеју шали... и тако прође још један час разредног старешине.

Ви сте овде: Почетна Наставници Настава Михајло Ћулум